| Примери
неких патената |
||
 Канта |
 |
 Канта |
 Капија |
 Капија |
|
 Капија |
 Патент за судове |
|
 Љуљашка |
 Фотеља |
|
 Патент за умивање |
 Патент за обућу |
|
 Патент за алат |
 Патент за алат |
|
Ова страница ће Вам
помоћи да боље схватите шта то извиђачи раде на својим активностима у природи,
како на кратким излетима тако и на бивцима и таборима.
овде ћете прочитати о:
"Извиђачи знају шта раде...
Мислим да је извиђачка организација у великој предности."
Душко Радовић
Церемонијали у Савезу извиђача Србије
Подизање и спуштање заставе
Свечани тренутак којим
се означава почетак односно крај дана на извиђачком табору. Овом чину присуствују
сви учесници табора комплетно униформисани, постројени по јединицама по унапред
одређеном распореду. Заставу спушта односно подиже најбоља планинка или извиђач
из дежурне јединице тога дана. У оквиру церемонијала чита се дневна заповест
и предаје односно прима дежурство табора за наредни дан. Овом приликом се
проглашавају најбољи за протекли дан. Церемонијалом руководи дежурни табора
коме вође јединица предају рапорт. Сам церемонијал се одвија на следећи начин:
После постројавања јединица и
после предаје рапорта дежурном табора, дежурни командује: "МИРНО! Нек
изађе планинка/извиђач (изговори име и презиме) да подигне/спусти заставу."
Планинка/извиђач излази из строја, прилази застави и стаје три корака испред
јарбола. Поздравља заставу извиђачким поздравом гледајући у њу, затим прилази
јарболу и почиње да подиже/спушта заставу. Непосредно пред почетак подизања/спуштања
заставе, дежурни командује: "Поздрав застави!". По издавању те команде
сви постројени прате погледом заставу и певају државну химну. Док се застава
подиже/спушта дежурни и остали чланови штаба који нису вође јединица ако су
ван строја поздрављају заставу извиђачким поздравом и прате је погледом. Када
се застава поидигне/спусти, планинка/извиђач који је подизао/спуштао заставу
одступи од јарбола два до три корака, погледа у заставу, поздрави је извиђачким
поздравом, окрене се налево-круг иприкључи се својој јединици. За то време
дежурни командује: "МИРНО!". По спуштању заставе чита се дневна
заповест за наредни дан, предаје се/преузима дежурство, и нови дежурни табора
преузима команду над јединицама њиховим вођама.
Подизање заставе
Предавање рапорта
Приликом постројавања јединица вође предају рапорт дежурном, начелнику акције, и сл. Што зависи од сврхе постројавања. На табору се рапорт предаје приликом подизања и спуштања заставе дежурном табора. Пре предавања рапорта јединице су постројене, а дежурни командује: "Вође рапорт!". Све вође излазе из строја, долазе на три до четири корака од дежурног и постројавају се тако да средина њиховог строја буде наспрам дежурног. Рапорт почињу да предају слева на десно, тако што излазе из строја и стају на два корака наспрам дежурног. Вођа који предаје рапорт поздрави дежурног и сачека отпоздрав. Затим изговара рапорт који садржи податке о називу јединице, бројности, и сл. По изговореном рапорту дежурни први поздравља а вођа отпоздрави, окрене се налево-круг и врати се на своје место у строју вођа. Када све вође предају рапорт дежурни командује: "Вође на своја места!". По овој команди вође се окрећу налево-круг И враћају на своје место у строју јединице.
Предавање рапорта
Примопредаја дежурства
Примопредаја дежурства се врши приликом спуштања заставе. Дежурни протеклаг дана командује: "Нека изађе нови главни дежурни да прими дежурство!". По дневној заповести за следећи дан, излази нови дежурни из строја своје јединице и стаје наспрам главног дежурног на два до три корака. Поздравља дежурног и чека његов отпоздрав. По отпоздраву главни дежурни предаје новом главном дежурном рапорт у коме га извештава о стању у табору и завршава тај рапорт реченицом: "Главни дежурни предајем ти дежурство у наредна 24 часа". Уколико се главни дежурни слаже са стањем у табору он одговара: "Дежурство примљено". Затим се изврши смена главног дежурног тако што и стари и нови главни дежурни искораче у своју десну страну, затим корак напред, налево-круг и поново корак у своју десну страну, тако да се нађу један наспрам другог, али је сада нови дежурни на месту старог и обратно. Нови дежурни затим поздравља старог који му отпоздравља и враћа се у строј своје јединице.
Примопредаја дежурства
Полагање завета - обећања
Полагање завета/обећања је свечани чин када нови чланови организације дају завет/обећање пред свим члановима јединице и када постају званично извиђачи. Полагање завета/обећања се обично везује за неки значајан датум (дан јединице, неки историјски датум…). Церемонијал се обавља на сличан начин: у једну врсту се построје униформисани чланови који нису полагали завет/обећање, а иза њих чланови који јесу. Они који полажу понављају текст завета/обећања које чита руководилац јединице. По завршетку полагања завета/обећања нови чланови добијају извиђачке мараме.
Давање обећања
Дежурство и пожарство
Дежурство траје 24 часа. Почиње након спуштања заставе предходног дана а завршава се након спуштања заставе наредног дана. Дежурни врши послове који су од заједничког интереса за све учеснике табора. Пожарне даје дежурна чета, И пожарство траје од повечерја до буђења. Пожарни се смењују на свака два сата. Задатак пожарног је да пази и обезбеђује табор од крађе, одржавају ватру и сл. У току ноћи они обилазе табор и проверавају да ли је све у реду. Предходна смена пожарних може да напусти пожарство тек када га преузме следећа смена.
Логорска ватра, паљење
Логорска ватра је једна од културно-забавних активности извиђача и она почиње својим церемонијалом вођа јединице која је спремила програм ватре. Када се сви учесници сместе око ватре, командује: "МИРНО! Нека изађу извиђач и планинка одређени да упале ватру." Они излазе до ватре поздрављају је извиђаким поздравом, почињу да пале ватру. Вођа командује: "Поздрав ватри!" И по команди сви почињу да певају химну ватри. Извиђач и планинка који су палили ватру поздрављају заједно са вођом извиђачким поздравом. За јединицу која је организовала програм ватре највећа је срамота ако се ватра угаси после паљења.
Паљење ватре
Смотра шатора
Смотра сатора је церемонијал који се обавља свако јутро на табору, пре подизања заставе. Њен циљ је одржавање табора, шатора и опреме чистим и уредним као и провера стања логора после ноћи. Смотру шатора врши главни дежурни табора. Церемонијал смотре шатора тече на сличан начин: када главни дежурни дође до капије логора јединице или до првог шатора јединице, вођа јединице командује: "Збор пред шаторима!" По овој команди сваки члан јединице стаје испред свог шатора у ставу мирно. Када се цела јединица построји, вођа прилази главном дежурном и предаје му рапорт о спремности јединице за смотру шатора. По предаји рапорта вођа се окреће налево-круг и комардује: "На месту вољно!" Затим стаје са леве стране главног дежурног који обилази шатор по шатор, прегледа хигијену… Они чланови јединице чији шатор главни дежурни прегледа стоје у ставу мирно док преглед траје. Када је смотра шатора завршена вођа јединица командује: "МИРНО! ВОЉНО!" После чега се морају исправити сви недостатци у шаторима и логору које је главни дежурни запазио и вођа јединице је дужан да извести дежурног о томе да ли је то урађено.
Смотра шатора
Пионирство је израда таборних објеката - патената уз помоћ пионирског алата. Веома је важан распоред подизања таборних објеката. Прво се подиже економат који подижу коначари. Они долазе пар дана пре осталих да би терен припемили и подигли неке од објеката. Економат служи за чување алата и опреме који не сме бити на влажном месту. Потом се подижу шатори који служе за смештај, преноћиште и као заклон од невремена. Латрина и септичка јама се (после шатора) подижу обавезно низ ветар у односу на логор, удаљен од кухиње 150-ак метара, а у односу на логор 50-100 метара. За одржавање латрине користи се хлорни креч. Септичка јама се копа бар 15-20 метара удаљена од кухиње. Отпатци се спаљују свако вече или се наноси слој земље дебљине 5-6 цм. Кухиња се подиже 30-40 метара низ ветар од табора. Затим се приступа изради места за обедовање које треба бити заштићено одозго. После израде основних објеката израђују се следећи таборни објекти: јарбол се подиже на централном делу табора. Његова висина зависи од расположиве грађе и укопава се у земљу око 1/5 укупне дужине. Приликом укопавања и подизања јарбола у јаму треба ставити летву, постављену дијагонално, И ископати канал на страни са које се подиже јарбол. Како не би пукао приликом подизања. На самом улазу у логор подиже се капија, која мора бити функционална, и њена величина и облик зависе од количине расположиве грађе. Од капије па око табора, подиже се ограда, која такође може бити различитих облика. Након тога израђују се лични патенти различите намене (патенти за ранац, обућу, ствари и слично). За израду пионирских објеката и патената користи се пионирски алат.
Пионирски алат се може поделити на лични и колективни.
Лични алат - нож мора бити у корицама или на склапање. Са њиме се несме ударати по металу, нити га користити као секиру. Не забадати га у земљу ни у дрвеће. приликом сечења сећи увек од себе и после сваке употребе очистити сечиво. Повремено мазати нож уљем (танким слојем) да би се спречило рђање. Нож другој особи давати дршком према њој. Секирица мора бити оштра и добро учвршћена, не забадати је у земљу и не остављати је на земљи. Секирицу чувати у футроли и приликом сечења уклонити све предмете у кругу испружене руке у којој се држи секира. Канап је средство поред дрвета најважније, служи за повезивање и учвршћивање и требало би да га има сваки извиђач барем 10-15 метара од 5mm.
Лични алат
Колективни алат - шумска секира служи за сечење дрвећа већег обима и приликом подизања таборних објеката. После употребе треба је очистити И држати на сувом месту. Шумска тестера такође служи за сечење већих стабала и користе је два извиђача. Ашов, лопата, крамп - служе за копање и подизање таборних објеката. Мора да се одржава и чува на сувом.
Колективни алат
Чворови имају значајну примену у пионирству. За чворове важе следећа правила:
Најчешће се користе следећи чворови:
Амбулантни употребљава се у првој помоћи (везивање троугле извиђачке мараме, учвршћивање приликом имобилизације), за везивање (спајање) канапа различитих материјала или дебљина.
Рибарски употребљава се за везивање глатких канапа, најлона или струне и за настављање/везивање канапа истих или различитих дебљина.
Заставни веома је сигуран, служи за везивање заставе или за спајање два канапа од којих један има на крају петљу.
Мртви веома поуздан, служи за повезивање првог и последњег у навезу (приликом успона или спуштања стрмине и сл.).
Скраћиваљка служи за скраћивање канапа и других ужади, без сечења, веома се једноставно одвезује и поуздан је.
Лисице служи за вучу дебала. Поуздан је и јако се лако везује и одвезује.
Ватрогасни овај чвор је у суштини ојачане лисице и такође служи за вучу. Такође може бии јако поуздан чвор за пењање уз глатке површине.
Осмица служи за завршавање канапа на крајевима да се не би распаравао.
Дупла осмица поуздан чвор за вучу.
Сигнални овај чвор своју примену налази у обезбеђењу личне или колективне опреме (нпр. везивање ранца) из разлога јер јако потсећа на један други чвор, али се разликује. На тај начин власник који је своје ствари обезбедио сигналним чвором знаће да ли је чвор одвезиван уколико је везан погрешан чвор, онај који неодољиво потсећа на сигнални.
Ткачки овај чвор се највише користи у народним радиностима (ткање, хеклање, плетење) и служи за спајање и обједињавање неке форме.
Унакрсни служи за плетење мрежа. Овај чвор је такође популаран међу извиђачима под називом чвор пријатељства, јер се практикује да извиђач везује свом пријатељу извиђачу овај чвор на мараму.
Буренце служи за завршавање канапа како би се спречило његово распаравање.
Бродарска петља користи се за везивање бродова, барки за обалу. Јако је поуздан.
Каубојски овој петљи намену суналазили каубоји за привезивање својих коња. Извиђачи је користе за вучу дебала или њоме почињу везивање везова.
Врзна петља обично се њоме почиње везивање везова. Такође се користи за спајање шаторских крила или где год је згодно да се канап наставља у истом смеру у ком је био и пре везивања петље.
Прусиков ово је петља која је настала ојачавањем каубојског. Служи за вучу дебла. Такође може да служи за пењање из глатке површине.
Машница овај чвор је познат готово свима, служи за везивање пертли, украсних трака...
Чвор за мараму овај украсни чвор лужи за држање мараме.
Плетеница овај чвор служи за ојачавање канапа, састоји се из низа заставних чворова.
Шатори се израђују од чврстог непромочивог материјала - ланено платно, свила… Шатор је најбоље поставити на узвишеном терену који би у случају кише омогућио отицање воде. Шатор треба да је у близини шуме, али не у њој. Не треба га подизати испод високог дрвета, у густој трави, поред мравињака, у кориту исушеног потока, на иловачи, у јаругама и вртачама. Шатор мора бити заштићен од ветра, у близини њега довољно воде за пиће и суварака за ложење ватре. Странице шатора морају бити затегнуте. Конструкција мора бити правилно постављена, а доњи рубови шатора морају дотицати земљу. Кочићи морају бити чврсто забијени у земљу (под углом од 45 степени) како их ветар не би исчупао.
 |
|
 |
| Шатор типа кућица | Шатори типа игло |
Шаторска правила
Употреба шаторског крила
Шаторско крило има веома велику примену. Од њега се може направити кабаница, носила, врећа, заклон…(зависно од броја шаторских крила).
 |
 |
 |
||
| Кабаница | Дрвљаник | Носила |
Ватру треба ложити сувим и ситним гранама и не пренатрпавати дрвима јер неће бити довољно ваздуха да би ватра добро горела. Гране треба пажљиво слагати и никад не остављати ватру да гори сама.
Типови ватре
Зависно од услова, потреба и расположиве грађе постоје ови типови ватре:
 |
Пирамида | |
 |
Звездаста | |
 |
Пагода | |
 |
|
Полинезијска |
 |
Стражарска | |
Типови огњишта
Такође постоје и различити типови огњишта: