Прва помоћ је јако корисно знање које би могло да Вам помогне, али са овим треба бити јако опрезан, није довољно само прочитати са ове странице поступке прве помоћи и мислити да сте стручњак за ову област. О њој мора да се учи дуго и темељно како бисте унесрећеном стварно помогли.
Прочитајте више о:
Прва помоћ је скуп мера и поступака којима се спашава живот и здравље унесрећеног. Она мора бити ефикасна, пружена брзо, по правилном поступку. Неправилно пружена прва помоћ може више нашкодити, него помоћи унесрећеном.
Врсте прве помоћи
Прибор и материјал за прву помоћ
Садржај торбице за прву помоћ
Крварење може бити спољашње и унутрашње. Спољашње може бити:
Унутрашње крварење је опасније и тешко га је препознати. Болесник осећа вртоглавицу, мука му је, хвата га несвестица, убрзано дише, на месту ране (повреде) види се подлив и оток. То је врло озбиљно стање и повређеног треба хитно одвести лекару.
Огреботине су по учесталости на првом месту међу повредама. Код огреботинаје оштећен само површински слој коже, при чему је пратећа појава капиларно крварење. Крв се зауставља спонтано. Мање ране се чисте хидрогеном или раствором јода, а веће ране се заустављају лаганијим завојима испод којих је стерилна газа.
Нагњечења су повреде настале тупим предметима код којих кожа није повређена. Болови се ублажују хладним облогама, а разним кремама и мастима се постиже убрзано повлачење поткожних крварења.
Дубоке отворене повреде могу захватити ткиво све до кости. То су последице неопрезног руковања оштрим предметом (нож, секира). Прво треба зауставити крварење и дезинфиковати рану, а у случају животињског угриза сместа затражити лекарску помоћ. Код дубоких озледа врата, грудног коша и дебелог меса треба извршити тампонажу ране и повређеног сместа пренети у здравствену установу.
Страно тело може бити: трн, каменчић, ивер… Тада се вађење врши стерилном пинцетом, али ако је страно тело: нож, секира, колац, клин… не сме се вадити. Рану завити компресивним завојем и повређеног хитно одвести у амбуланту.
Код повреде ока или уха, повређени треба да мирује. На рану ставити чисту газу и преко ње ставити завој или фластер. Ништа не стављати у око или ухо (масти или креме) и повређеног повести лекару.
Крварење се може зауставити притиском на тачке дигиталне компресије и компресивним завојем. Крварење се може зауставити и притиском на вену/артерију и то: ако крвари артеријска крв притиска се на месту ближе срцу од ране и супротно, ако је крварење венско притиска се од ране даље од срца.
Преломи могу бити отворени или затворени. Код отворених прелома прво зауставити крварење, а затим имобилисати повређени део. Код имобилизације треба два суседна зглоба ставити у непокретан положај. Прелом може да буде: напрсла кост, сломљена кост и најтежи прелом је преломљена кост на више места.
Опекотине су повреде настале деловањем неког загрејаног тела или неке хемијске супстанце (базе, киселине). Опекотине се деле по тежини повреде на:
Опечену површину треба очистити и прекрити стерилном газом и заштитити од могућег инфицирања лаганим завојем. При тежим опекотинама се обратити лекару. Повређеном давати што више течности да пије.
Сунчаница је последица прекомерног излагања сунцу. Унесрећени има главобољу, обузима га осећај малаксалости и несвестице. Одговара му лежећи положај у хладовини, са раскопчаном одећом и хладним облогама на врату и прсима. Давати му доста течности.
На месту змијског угриза препознајемо две рупице и оток око њих. Треба под хитно зауставити проток крви у том делу тела да се отров не би проширио на цело тело. Стерилизованим оштрим предметом (жилетом и сл.) засећи и спојити ранице и исцедити рану што је боље могуће. Унесрећеног одмах одвести лекару ради давања противотрова.
Крпељ је веома опасан јер може проузроковати тешке болести. Одстрањује се пинцетом или иглом и то тако што га вртимо у супротном смеру од кретања казаљке на сату. Треба водити рачуна да се крпељ одстрани у целости што се може проверити лупом.
Топлотни удар настаје код особа које бораве дуже време у прегрејаној просторији или терену са високом влажношћу. Помоћ је иста као код сунчанице. Топлотни удар почиње:
Прва помоћ се састоји у томе што се дављеник што пре извади из воде. Затим треба настојати да се из његовог организма што пре избаци вода (из плућа). Дављеник се поставља главом наниже, пресавијен преко особе која пружа помоћ (преко колена). Када се дављенику избаци вода из плућа, приступа се вештачком дисању и масажи срца, све док дављеник не почне да дише или до доласка лекара. После сваког удувавања ваздуха у грудни кош тј. плућа, следи пет ритмичких притисака на грудни кош.
Смрзотине настају када сама хладноћа оштећује ткиво. Најчешће су смрзотинама изложени прсти, уши, нос, због слабе циркулације, према дубини оштећења ткива, деле се на три степена:
Прва помоћ се пружа тако што се врши постепено загрејавање тела. Најбоље је делове тела који су промрзли потопити у хладну воду, а затим полако доливати топлу воду све док температура воде не буде једнака температури тела. Након максимално пола сата проведених у води, промрзле делове осушити, умотати ватом или меким покривачем и полако подићи да се спречи развијање отеклине. Ако су настале ране, увити их завојем. Корисно је извршити имобилизацију, ако су у питању смрзотине руку или ногу.