Један од кључних делова извиђачког програма јесте орјентација и топографија.
На овој страбици мођете прочитати више о:
Оријентисати се значи одредити свој положај или правац кретања у односу на стране света и елементе земљишта. Према начину оријентисања, оријентација се дели на:
Орјентација помоћу небеских тела
Помоћу сунца: на истоку је око 6 часова, на југу око 12 а на западу око 18 часова.
Помоћу сунца и сата: малу казаљку сата усмеримо према сунцу. Затим угао између мале казаљке и броја 12 на сату поделимо на пола, односно нађемо симетралу овог угла, а правац симетрале показује правац југа.
Помоћу сунца, сата и сенке: на осу казаљки поставимо сламку (шибицу) И сат окрећемо док се сенка сламке не поклопи са малом казаљком. Угао између мале казаљке, односно сенке и броја 12 на сату поделимо на пола (нађемо симетралу). Правац симетрале показује правац севера.
Помоћу месеца: млад месец се види у 18 часова на западу после заласка сунца, прва четврт изази око 12 часова на истоку, а око 18 часова је на југу. Пун месец излази на истоку око 18 часова, последња четврт излази у поноћ на истоку, а око 6 часова је приближно на југу.
Помоћу звезде Северњаче: правац севера одређујемо на следећи начин: прво уочимо сазвежђе великих кола у том сазвежђу нађемо две последње звезде. Кроз те звезде замислимо праву линију и растојање те две звезде преносимо 4 пута на замишљену праву. У делу неба који сада гледамо уочићемо једну звезду која је нешто сјајнија од осталих и то је звезда северњача. За проверу нађемо мала кола, северњача мора бити на руди. Ако је то стварно северњача, правац севера је у правцу вертикалне пројекције звезде северњаче.
Орјентација помоћу објеката на земљи
Помоћу цркава - код православних цркава олтар се налази на истоку, улаз на западу, док крст такође показује правац север-југ. Код католичких цркава олтар се налази на западу, улаз на истоку, док крст такође показује правац север-југ. Код џамија, минарет се налази на југу, а улаз на северу.
Помоћу гробова - православни гробови заузимају правац исток-запад, тако што је крст на истоку док је код католичких гробова крст на западу. Муслимански гробови заузимају правац север-југ тако што се стећак налази на северу.
Помоћу годова на пању - на пањевима пресеченог дрвета јасно се виде годови. Годови су на северној страни гушћи него на јужној страни због вегетације дрвета.
Помоћу крошње дрвета - тако што су крошње на југу гушће и развијеније него на северу.
Помоћу маховине - која је на северној страни гушћа у односу на јужнију страну дрвета, куће, шуме и сл. За одређивање правца севера треба посматрати више стабала или објеката.
Помоћу коре стабала - која је на северној страни храпавија и тамнија, често и пуна гљивица, док је јужна страна глатка и светла.
Бусола М-53 састоји се из:
Ручна бусула М-53 намењена је за оријентисање, мерење хоризонталних и месних углова, показивање циљева и одржање правца кретања. Правац севера одређује се и показује помоћу ручне бусоле тако што се на бусоли тј. њеној подели у степене или хиљадите, заузме према индексу нулти подељак, бусула се узме у леву руку, подигне на висину очију, на одстојању од 30 до 40 цм, нагне поклопац (бусоле) према основици за 60 степени, а затим се у месту окрећете док се црна линија и ознаке за север и југ не поклопе са правцем магнетне игле, тако да фосфорни део магнетне игле буде наспрам ознаке за север (троугао). На тај начин нишанска линија бусоле усмерена је према северу. Преко нишана на бусоли, на земљишту, треба уочити некакав оријентир који ће, са те стајне таћке материјализовати правац севера.
Азимут - је хоризонтални угао мерен између правца севера и жељеног правца у смеру кретања казаљке на сату.
Контра азимут - се користи при одређивању тачке на карти и добија се тако што ако је азимут мањи од 180 степени, онда је контра-азимут једнак азимут + (плус) 180 степени, а ако је азимут већи од 180 степени, онда је контра азимут једнак азимут - (минус) 180 степени.
Хиљадити - је угао под којим се види штап висине 1м на удаљености од 1км. Често се користи уместо степена.
Бусола М-53
Карта је приказ мањег дела земљишта у хоризонталној равни где се објекти представљају договореним знацима које зовемо топографски. Земљиште на карти приказује се у одређеној размери.
Размера
Размера је однос величина. Када је размера крупнија тада је на истој површини папира престављен мањи део земљишта, карта је детаљна и тачна.
Карте се по размери деле на:
По врсти, карте се деле на:
По намени, карте се деле на:
Топографска карта
Топографска карта има оквирни и ваноквирни део. У ваноквирне делове спадају:
У оквирне делове спадају:
Топографски знаци служе за одређивање природних и вештачких објеката. Делимо их на: размерне, делимично размерне и ванразмерне. Подељени су у више група:
Сва узвишења и удубљења представљају рељеф земљишта. На карти се тај рељеф представља помоћу изохипси.
Изофипсе
Изохипсе су криве затворене линије, обојене смеђом бојом у које спадају све тачке исте надморске висине. Разликујемо више врста.
Еквидистанца
Еквидистанца је верикално растојање између две суседне изохипсе.
Интервал
Интервал је хоризонтално растојање између две суседне изохипсе на карти.
У топографску документацију спадају:
Кроки
Кроки је приказ неког одређеног дела земљишта у задатој размери (?1:300-1:1000). Код крокија је обавезно коришћење помоћних елемената: лењира, троугла, шестара, бусоле… Ради се са најмање две стајне тачке. Све праве линије повлаче се лењиром. Кроки треба да има легенду, размеру, обавезно уцртан север, изохипсе, азимуте и удаљења. Са друге стране листа (А4) треба нацртати скицу базе у тродимензијалној пројекцији.
Кроки
Скица терена
Скица терена је приказ неког дела земљишта у задатој размери. Цртеж није прецизан, ради се слободном руком, визира се лењиром или бусолом и обавезно се уписују азимути и удаљења јер нема пресека као код крокија. Обавезна је размера, легенда, север и изохипсе.
Скица терена
Скица дела пута
Скица дела пута је приказ неког дела земљишта у задатој размери (1:10000-1:50000) где смо се кретали. Код скице дела пута уписују се објекти дуж стазе са леве и десне стране у кругу од 100м.
Скица дела пута
Скица са дистанце
Скица са дистанце је приказ неког предела који видимо са стајне тачке. Обично се црта у размери 1:5000 тако што су уцртавају удаљени орјентири, азимут под којим стоје и њихово удаљење. Предео око орјентира црта се слободном руком и уносе се изохипсе и квадранти.
Скица са дистанце
Итинерер
Итинерер је цртеж који представља приказ преласка кроз препреку. Уцртавају се 5 тачака, њихови азимути и удаљења. Обична размера по којој се ради је 1:100.
Итинерер
Профил терена
Профил терена је приказ одређеног дела земљишта или рељефа. Код профила терена разликујемо две димензије:
Профил терена
Извештај пута
Извештај се пише током целе стазе (уколико задатак другачије задатак не налаже) и треба да садржи све неопходне податке да би неко ко чита извештај могао да пређе исту ту стазу само по том извештају. Ти подаци подразумевају врсту путева којим се креће екипа, правац кретања, описивање околине, неких већих објеката који би могли да послуже за евентуално збрињавање од невремена или неке друге непогоде, места за одмор, потенцијалне опасности... У извештај се такође уносе и описи база, почевши од старта.
Извештај пута